Ove ovde izložene radove sam upriličila sasvim slučajno ako slučaja ima. Odgovorila sam na jedan izazov Naime ovde su prikazane bar 3 izložbe i svaka za sebe ima jednu priču koja se mogla samostalno razvijati. Jednom likovni pedagog uvek likovni pedagog, Duboko verujem da se crtežom može objasniti skoro sve jer i osmeh znači isto na svim jezicima sveta. Pitaše me za cilj. Cilja nema. Cilj je razumeti.
Analitički pristup.Ima nekoliko pristupa samoj likovnoj umetnosti. U stanju sam skoro svaki segment da ispratim od ilustracije do instalacije, od dekorativnog do konceptualnog načina, što je moj dosadašnji rad i pokazao.Kada sam jednom prilikom pročitala kritiku vezanu za stvaralaštvo našeg istaknutog slikara Miće Popovića u kojoj piše – inače izraziti kolorista, znala sam da sam na pravom putu. Mića je poznat po svojim hiperrealnim radovima,tu kolora nema, skoro crno –belom svetu koji je presovao preko mnogo obojenih podloga, spajajući sve boje u crnu i jednu ili više belih linija koje izlaze u prostor, delujući u pravcu svetla. Da nije svetla ne bi videli ni ostale likovne elemente, da nije tamnog ne bi se uopšte mogli radovati istom. Ambiciozno , to je bio i moj cilj. Veština. Energija. Pokazati, uticati. Prvi čovek je komunicirao crtežom. Naučno je dokazano da se govorni aparat razvio mnogo kasnije. Glasovi i reči su došle mnoge kasnije a o rečenicama počinjemo da saznajemo iz istorije prvih civilizacija tek od prvih pesnika i filozofa , matematičara, graditelja koji su gledali u zvezde a ne u džep ljudi na primer. Uvrediće se materijalni ljudi. Umetnost je inicijalna kapisla za svaki početak stvaranja i svaku akciju. Stanje duše i unutrašnji puls koji traži svoj oblik .. u melodiju, u sliku , u crtež, književnost. Sa radovima koji su prošli što sito vremena . što moj temperament. Iza mnogih od ovih slika kriju se druge slike srodne ili potpuno suprotne od onih finalnih. U tom trojstvu ove izložbe razmišljam koji bih segment izdvojila. Nakon postavke koja nije malo trajala dala sam im neke smernice
- Kuvanje,
-Cement , malter, građevina,
- Kancelarija, biblioteka, odnosi sa javnošću.
Prvi deo su utisci iz okoline , zapravo traženje motiva ili su se oni sami nametnuli, ilustrativni metod, školski primeri, Drugi su ekspresionistički stav prema svetu koji nas uporno okružuje a koji zavisi od zajednice ljudi i treći je mirniji , ženski deo , deo čoveka i njegovi pokušaji komuniciranja sa drugim svetom. Naizgled 3 celine koje nemaju dodirnih tačaka, a zapravo su organski izrasle jedne iz drugih . Sa ponosom mogu reći da sam sva tri stanja prošla sa uspehom još na Akademiji, okružena dobrim ljudima koji su nas lansirali na svoju zvezdu i na svoj put: Branka Janković Knežević, Slobodan Knežević, Milan Blanuša istaknuti stvaraoci, Jovan Rakidžić, slikar, naši profesori ali i kolege koje se i danas bave slikarstvom. U prvom delu preovladavaju dekorativni elementi (- Milijana , ubaci bar jednu dekorativnu, Goran Knežević).u drugom su suštinski, materijalni mometni suprematističke površine slikani ili crtani četkom a koji su ograničeni ponekad linijom portreta, treći je deo kombinacija ova 2 pristupa pokušavajući da izvučem samo liniju. Iz sva tri izvora moralo se napajati da bi se opstalo kao slikar u mom slučaju. Umetničko trošenje bez ostatka.. na kraju ostane isceđeni limun, suva drenovina..
Umetnost govori univerzalni energetski jezik. Dođu ljudi u Petefi brigade br 19. i kažu – Ja se ne razumem . ali volim umetnost a redovno odaberu , kad mogu da biraju ,ono najbolje iz mog ateljea. Ono najbolje koje prati najbolja vibracija slike, crteža i na tom prostoru a puta b je zapravo nevažno koji se motiv nalazi. Setim se jedne izjave slikara- Više volim dobro naslikanu glavu kupusa nego loše naslikanu glavu bogorodice ili onu drugu od renesansnog slikara Đota, tačnije izjavu njegove supruge- Više voli slatku perspeektivu nego sopstvenu ženu.
Današnja vremena, tehnološki najjača, Tesla bi bio očaran mogućnostima običnog čoveka da se poveže, istraži, da nađe podatke , da se izgrađuje kao osoba ma gde na planeti postojala, smo zagadili sitnim strastima , niskim , mrtvim dušama kojima smo dali prednost. –Kupi , me prodaj me, kaže pesma EKV, novac u rukama .Današnji stvaralac mora da bude veštiji i ipak prisutan . Lubarda je zvanično imao 4 samostalne izložbe a ipak je Lubarda! Konzumersko društvo, traži veću produkciju, veću brzinu samog stvaranja, brzi rezultat. A koliko košta jedna glava Egipćanke? Iskopanog artefakta iz pustinje Sinaj ?
Hoću reći da se onaj najuzbudljiviji deo našeg postojanja uglavnom ne dešava u našim realnim dnevnim životima. Evo primera. Svako ima svoj mobilni telefon , svoj teleskop za prozor u tkz svet. Fejsbuk , evo ga, na središnjoj strani ove izložbe( portreti iz novina) iako su radovi tematski počeli da me intrigiraju pre pojave društvenih mreža . Kroz taj prozor u svet koji je našminkan , uglavnom lažan jer izbegava loše fotke, koji diktira večitu mladost neda one kad ste u grču, one kad plačete, kad se brinete, kad sigurno postojite, prikazuje vrh ledenog brega. Svi će prikazati samo lepši deo,nasmejan , vedar, pun budućnosti, reklamu. Tako zapadamo u laž kao kod realne slike.. Svaka realistička slika je laž u svakom svom detalju da bi uspela da održi celinu kojom vas vara, tj vara vaš očni živac. Iluzija prostora, iluzija sreće na mreži ako baš trebate primer. Dok sam radila portrete, bila sam ubeđena da ih radim najrealnije što umem.... videh njihove misli, stavove, zagledana u ljudski lik, pre svega oči. Eto krih sve ove godine da sam idealista i romantik, pokušah da ih ugušim , kamenom , betonom , redovnim egzistencijalnim održavanjem života....e to je talenat.. istovremeno biti negde drugde, arheolog ljudskih duša.Koliko su plaćeni arheolozi? ili uopšte ljudi koji čitaju , koji znaju? Plaćeni su mirom, mogu pogledati sebe u oči. Mogu uvek postojati ako govore istinu. Nema potrebe da se pamti ona je večito prisutna. Nekoliko puta spomenuh reč prisutan.. setih se Marine, tačno znam šta je pričala sa magarcem. Onaj ko neće da razume, neće da vidi , neće te ni shvatiti šta god ti delao, crtao, pevao, pokazivao...to se popije sa majčinim mlekom. Sa korenima, sa tradicijom, sa dobrim obrazovanjem , sakralnom svetlošću svog roda, crnogorci kažu šjen, široko i visoko ostavljenim tačkama koje nam beže.. tako je učila moja generacija.. prirodni smer...dve matematike, dve fizike, dve biologije, dve hemije.. i nismo tražili ocenu preko veze.Da cilj je razumeti a ne oteti..ni pažnju ni bilo šta drugo, nema otimanja..moramo se prvo oteti od sebe...
Tekst otimanje...Moraš prvo da se otmeš, niko da te nema. Da odeš i da se vratiš svoj. Parafraziram. Napravih pun krug, u prenosnom i bukvalnom značenju. Sve svoje nosih sa sobom uvek kao verni stranac, postavljajući pitanja, ponekad pred prave ljude.
Moramo se oteti od zverinje koje god bile one ili biti ona suprotnost..neki slikaju art brut ili finu ironiju u obliku životinja , simboliku ljudske prirode. Mešaju se naše misli, naše reči, prilikom postavki izložbi se možda bolje upoznajemo, komuniciramo ipak, lepše i bolje nego na nekom zidu zajedničkog ekrana. Opet pominjem taj lažni svet lažnih informacija. Tako široko prihvatiti čoveka a i sopstvenu sudbinu je talenat da se podjednako uhvatimo u koštac sa kandžama života i uvek odgovorimo onako kako jeste, svidelo se to nekom ili ne.Da odgovorim o ili da ćutimo, kako nam drago!
Majstorstvo starih iluzionista se sastojalo u tome da pogode u svaku tačku sa što manjim brojem promašenih ,,piksela“, da ne bih preterala puštam da ostalo nadograde budući! Naša deca, moja Jelena!