Ubrzani tehnološki razvoj je realnost savremenog društva, zbog toga se u našoj vizuelnoj sferi nalazi izuzetno puno informacija, slika kojima nas mediji bombarduju, a preko noći nastaju i nestaju idoli. Ovakva realnost, kao neiscrpni izvor inspiracije, poslužila je Milijani Radovanović da nesvesno probere segmente koji se javljaju u novinama, časopisima, na televiziji i naravno na internetu. Držeći se figurativnog sveta, ona posmatra, uočava i beleži fragmente slika/predstava gde je uvek u fokusu žena.
Iako danas sve može da se zabeleži slikom na mobilnom telefonu, umetnica pohranja prvo sve opažaje u svojoj glavi a zatim ih prenosi na slikarsko platno. U ovom postupku dozvoljava da vreme, kao i svesne ili nesvesne misli utiču na sačuvanu predstavu i tako modifikovnu otelovljava je kasnije na platnu, stvarajući novu realnost. Iako je realizam naglašen u postupku, umetnica se više približava Art brut-u istražujući na sebi svojstven način slučajnost i nesvesno u umetnosti. Slikajući ove ženske likove, umetnica u potrazi za sopstvenim bićem rađa izmaštanu realnost, stvara nove heroine/idole, dok kolorit neutralne pozadine žustro slikanih sivih i plavih tonova nagoveštava hladnoću i surovost situacija i okolnosti iz kojih treba da se izdignu. U pitanju su različiti tipovi žena, od onih koje su u dalekoj prošlosti imale političku moć do anonimnih iz neposrednog okruženja, ali i izmaštanih likova preuzetih iz stripova ili filmova. Stvarajući ove raznovrsne likove, umetnica unosi u svaku od njih i delić sebe, rađajući i upoznajući tako sama sebe. Ovaj centralni motiv žene u različitim ulogama predstavlja zato personifikaciju kako sopstvene snage tako i sposobnost ljudskog bića da prepozna i suoči se sa sopstvenim strahovima, kao i da prebrodi sve prepreke.
Uprkos realnim poteškoćama koje joj životne okolnosti nameću, umetnica ne gubi želju i strast da stvara, a njene slike iako nastajale tokom skoro decenije, pa samim tim oslikavaju razvoj i promene kod same umetnice, imaju kontinuitet jer nastaju iz same suštine njenog bića. Bez pretenzija da unosi novine ili menja umetnost, ona se okreće svom intimnom svetu, svojim razmišljanjima i mašti, u želji da bolje sagleda i razume kako svet oko sebe a tako i samu sebe, stvara slike koje ovekovečavaju žene koje manje ili više uspevaju da se prilagode svetu u kom žive. Koristeći ovaj iskren i intiman pristup slikarstvu umetnica preispituje i spoznaje sebe ali i naslućuje mogućnosti razumevanja savremenog čoveka.
Slavica Popov
